Informacione Tehnologije - Srbija

Pušten u rad Jedinstveni informacioni sistem prosvete

Brnabić je, podsetivši na to da je 2019. godine počeo rad na JISP-u, ocenila da je ovaj sistem najbolja i najvažnija reforma u našem obrazovnom sistemu u poslednjih nekoliko decenija.

Ona je precizirala da taj sistem uključuje sve aspekte prosvete – broj učenika, zaposlenih, školskih objekata, šta sve ti objekti sadrže, iz kojih škola učenici idu na dalje školovanje, da li se upisuju u gimnazije ili srednje stručne škole, da li i u kolikom procentu napuštaju školovanje.

Takođe, kako je dodala, sistem uključuje i informacije o tome da li se nakon srednjih škola đaci upisuju na visokoškolske ustanove ili odmah idu na tržište rada i, ako idu, koliko čekaju na posao, da li se zapošljavaju u sektoru za koji su i učili, kolika im je prosečna prva plata i drugo.

Prema njenim rečima, na Portalu se nalaze i podaci za visokoškolske ustanove o tome koliko je prosečno vreme studiranja na svakoj od tih ustanova, koliko studenti čekaju na posao kada završe školovanje, da li se zapošljavaju u oblasti za koju su studirali i ostalo.

Premijerka je objasnila da je sve to povezano sa Centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja, naglasivši da se na taj način, po prvi put, dobija veza između prosvete i obrazovnog sistema i privrede.

Sa jedne strane imamo mlade ljude koji ne mogu da pronađu posao, a sa druge strane privredu koja ne može da nađe kvalitetne ljude. Ovo je sistem koji će to povezati i naći ćemo rešenje za ove probleme, poručila je Brnabić.

Ona je podsetila na to da od prošle godine svaki učenik koji se upiše u osnovnu školu dobija svoj jedinstveni obrazovni broj, uz napomenu da su ti podaci anonimizovani.

Mi ne znamo koja je to osoba kako bismo zaštitili lične podatke građana, ali znamo statistički u koje škole ta deca idu, šta rade dalje, koliko smo uložili novca u obrazovanje po glavi stanovnika i posle koliko vremena nam se taj novac vratio, da li smo kao država dobro investirali u naš obrazovni sistem, jer ako nismo, treba nešto da promenimo, precizirala je Brnabić.

Takođe, kako je dodala, ovaj sistem daje podatke i o zaposlenima, jer sada po prvi put možemo da vidimo tačan broj zaposlenih na neodređeno, određeno vreme i po nekom drugom tipu ugovora.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić rekao je da digitalizacija nije samo tehničko-tehnološki, već društveni proces koji štedi vreme, resurse, sredstva i upravu čini uslužnom i pravim servisom građana.

On je naveo da je digitalizacija duboko ukorenjena u obrazovni sistem i da se odvija na tri koloseka, a pre svega putem kreiranja elektronskih servisa za građane, poput elektronskog upisa u vrtića, osnovne i srednje škole, što je omogućeno u prethodnom periodu.

Drugi pravac delovanja, kako je objasnio, jeste uvođenje novih tehnologija koje su, pre svega, alati u izvođenju nastave i unapređivanje digitalnih kompetencija kod nastavnika i učenika, dok je treći kolosek digitalizacija procesa rada i upravljanja samim sistemom.

Ružić je naglasio da JISP predstavlja temelj za modernizaciju upravljanja i omogućava donošenje odluka na osnovu relevantnih i egzaktnih podataka, racionalizaciju finansiranja, smanjenje administrativnog opterećenja i drugo.

Prisutnima se obratio i direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović, koji je naveo da trenutno približno 1.300.000 građana koristi portale elektronske uprave.

Između ostalog, on je podsetio na to da se na portalu elektronske uprave nalazi i eSanduče, koje je postalo standard za elektronsku komunikaciju države i građana, uz napomenu da je do sada poslato više od 500.000 rešenja u eSanduče.

Jovanović je ukazao na to da je do sada 87 miliona dokumenata razmenjeno elektronskim putem po službenoj dužnosti, da je elektronskim putem prijavljeno 330.000 beba, a 190.000 dece upisano u vrtiće.

Predstavnica Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Ankica Savić predočila je da je JISP "živ" sistem, odnosno da se podaci koje sadrži svakodnevno ažuriraju.

Konstantno radimo na njegovom unapređenju i planiraju se određene nadogradnje kako bi bio što funkcionalniji i efikasniji sa ciljem da što bolje koristi građanima, institucijama i ostalim zainteresovanim stranama, zaključila je Savić.